Neisplaćena zarada – kako naplatiti platu od poslodavca i zaštititi svoja prava
Neisplaćena zarada predstavlja jedan od najčešćih problema u radnim odnosima u Srbiji. Veliki broj zaposlenih svakodnevno radi svoj posao, izvršava obaveze i doprinosi poslovanju poslodavca, ali na kraju meseca ostaje bez onoga što predstavlja osnovni razlog svakog radnog odnosa, zarade.
U praksi se često dešava da poslodavci zaposlenima govore da trenutno nemaju novca, da će plata biti isplaćena sledećeg meseca, da firma prolazi kroz težak period ili da će se dug naknadno izmiriti. Mnogi zaposleni iz straha od otkaza, gubitka posla ili pogoršanja odnosa sa poslodavcem odlučuju da ćute i čekaju.
Međutim, zarada nije dobra volja poslodavca. Zarada je zakonsko pravo zaposlenog i osnovna obaveza poslodavca.
U ovom tekstu objasnićemo šta predstavlja neisplaćena zarada, koji su rokovi za naplatu, kako izgleda sudski postupak i koja prava zaposleni imaju prema Zakonu o radu.
Šta predstavlja neisplaćena zarada?
Neisplaćena zarada postoji kada poslodavac zaposlenom ne isplati platu u zakonom ili ugovorom predviđenom roku.
To može biti:
- potpuno neisplaćena plata,
- delimično isplaćena zarada,
- neisplaćen prekovremeni rad,
- neisplaćen rad tokom praznika,
- neisplaćena naknada zarade,
- neisplaćeni dodaci na platu.
Veliki broj zaposlenih smatra da ima pravo samo na ono što mu je uplaćeno na račun. To nije tačno.
Zaposleni ima pravo na celokupnu ugovorenu zaradu, uključujući sva zakonom predviđena uvećanja.
Šta kaže Zakon o radu?
Zakon o radu jasno propisuje da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu.
Član 104. Zakona o radu propisuje da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Isti član predviđa i da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti.
Drugim rečima, poslodavac nema pravo da pojedine zaposlene stavlja u nepovoljniji položaj bez opravdanog razloga.
U praksi se veoma često dešava da zaposleni koji zahtevaju isplatu zarade nakon toga dobiju otkaz ili se protiv njih pokrene određeni postupak kod poslodavca. Međutim, poslodavac nema pravo da zaposlenom otkaže ugovor o radu suprotno zakonu. Više o tome možete pročitati u našem tekstu: Nezakonit otkaz ugovora o radu: kada poslodavac nema pravo da Vas otpusti.
Kada plata mora biti isplaćena?
Zarada se isplaćuje najmanje jednom mesečno.
Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun zarade bez obzira da li je zarada isplaćena ili nije.
U praksi se dešava da zaposleni ne dobiju:
- platu,
- obračun zarade,
- objašnjenje zbog čega plata nije isplaćena.
Takvo ponašanje predstavlja ozbiljno kršenje prava zaposlenih.
Da li poslodavac može da ne isplati platu zbog lošeg poslovanja?
Ne.
Finansijski problemi poslodavca ne oslobađaju ga obaveze da zaposlenom isplati zaradu.
Česte rečenice koje zaposleni slušaju su:
- „Firma nema novca.“
- „Sačekaj sledeći mesec.“
- „Naplatićemo kada stigne uplata.“
- „Svi smo u problemu.“
Međutim, rizik poslovanja snosi poslodavac, a ne zaposleni.
Sudovi u praksi zauzimaju stav da zaposleni ne može finansirati poslovanje firme svojim neisplaćenim zaradama.
Takođe, nije retkost da zaposleni koji traže isplatu zarade budu izloženi različitim pritiscima, upozorenjima ili drugim oblicima zlostavljanja na radu. Ukoliko smatrate da ste izloženi takvom postupanju, više informacija možete pronaći u tekstu: Mobing na poslu – kako dokazati zlostavljanje na radu i zaštititi svoja prava.
Minimalna zarada i neisplaćena plata
Poseban problem predstavlja situacija kada poslodavac isplaćuje minimalnu zaradu, a ostatak obećava „na ruke“.
Mnogi zaposleni godinama pristaju na ovakav način rada.
Međutim, ukoliko je ugovorena veća zarada, zaposleni može zahtevati isplatu razlike.
Takođe, ukoliko drugi zaposleni obavljaju iste poslove za veću platu, može se postaviti pitanje povrede prava na jednaku zaradu.
Šta ako je isplaćen samo deo plate?
Delimična isplata ne oslobađa poslodavca obaveze da isplati preostali iznos.
Zaposleni ima pravo da potražuje:
- razliku zarade,
- kamatu,
- troškove postupka.
Činjenica da je zaposleni nastavio da radi ne znači da se odrekao svojih prava.
Obračunski listić kao izvršna isprava
Malo zaposlenih zna da obračun neisplaćene zarade može predstavljati izvršnu ispravu.
To znači da zaposleni u određenim slučajevima može pokrenuti izvršni postupak bez prethodnog vođenja parnice.
Upravo zbog toga mnogi poslodavci izbegavaju izdavanje obračuna.
Šta ako poslodavac ne dostavlja obračunske liste?
U praksi se veoma često dešava da poslodavci zaposlenima ne dostavljaju obračunske liste zarade, naročito u situacijama kada zarada nije isplaćena ili je isplaćen samo njen deo. Mnogi zaposleni zbog toga smatraju da ne mogu da ostvare svoja prava jer ne raspolažu dokumentacijom koja potvrđuje visinu njihovog potraživanja.
Međutim, Zakon o radu propisuje obavezu poslodavca da zaposlenom dostavi obračun zarade, odnosno naknade zarade, i to bez obzira na to da li je zarada isplaćena ili nije.
Drugim rečima, poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i kada nije izvršio isplatu zarade.
Nedostavljanje obračunskih listi ne predstavlja samo otežavanje položaja zaposlenog, već i prekršaj za koji poslodavac može snositi odgovornost. Upravo iz tog razloga pojedini poslodavci izbegavaju da zaposlenima uruče obračune zarade, smatrajući da će na taj način otežati dokazivanje potraživanja u eventualnom sudskom postupku.
Međutim, činjenica da zaposleni ne poseduje obračunske liste ne znači da ne može ostvariti svoja prava. Sud u toku postupka može obavezati poslodavca da dostavi obračune zarada, evidencije o radu, obračune doprinosa i drugu relevantnu dokumentaciju.
Zbog toga zaposleni ne bi trebalo da odustaju od zaštite svojih prava samo zato što im poslodavac nije dostavio platne liste, budući da upravo takvo postupanje poslodavca može predstavljati dodatnu povredu zakonskih obaveza.
Kako dokazati neisplaćenu zaradu?
Jedno od najčešćih pitanja koje zaposleni postavljaju jeste: „Kako da dokažem da mi plata nije isplaćena?“
Mnogi građani smatraju da bez platnih listi ili potpune dokumentacije ne mogu pokrenuti postupak protiv poslodavca. Međutim, to nije tačno.
U najvećem broju slučajeva upravo poslodavac raspolaže kompletnom dokumentacijom koja se odnosi na zarade, evidenciju rada i obračune, zbog čega zaposleni često smatraju da se nalazi u bezizlaznoj situaciji. Međutim, sud u toku postupka može obavezati poslodavca da dostavi svu dokumentaciju koja se nalazi u njegovoj državini.
Najčešći dokazi u postupcima za neisplaćenu zaradu su:
- ugovor o radu i aneksi ugovora,
- obračunske liste zarade,
- izvodi iz banke,
- evidencije prisustva na radu,
- elektronska komunikacija između zaposlenog i poslodavca,
- interne evidencije poslodavca,
- svedočenja kolega i drugih zaposlenih.
Posebno treba naglasiti da zaposleni vrlo često ne raspolažu platnim listama, jer ih pojedini poslodavci uopšte ne dostavljaju. Takvo postupanje nije samo protivno zakonu, već može predstavljati i prekršaj za koji je predviđena odgovornost poslodavca.
U praksi se dešava da poslodavci zaposlenima godinama ne uručuju obračune zarade, smatrajući da će na taj način onemogućiti dokazivanje potraživanja. Međutim, upravo suprotno, sud može naložiti poslodavcu da dostavi:
- obračune zarada,
- evidencije prisustva,
- obračune doprinosa,
- podatke iz kadrovske službe,
- druge poslovne evidencije.
Drugim rečima, činjenica da zaposleni ne poseduje kompletnu dokumentaciju ne znači da ne može ostvariti svoja prava. Naprotiv, u velikom broju sporova upravo dokumentacija kojom raspolaže poslodavac predstavlja ključni dokaz u postupku.
Da li zaposleni može prijaviti poslodavca inspekciji rada?
Da.
Inspekcija rada može izvršiti nadzor i utvrditi određene nepravilnosti.
Međutim, zaposleni često očekuju da će inspekcija odmah naložiti isplatu zarade.
U praksi to nije uvek slučaj.
Zbog toga se veoma često, pored obraćanja inspekciji rada, pokreće i sudski postupak radi naplate neisplaćene zarade.
Takođe, nije retkost da zaposleni koji insistiraju na isplati zarade budu izloženi dodatnim pritiscima od strane poslodavca, uključujući upozorenja pred otkaz ili pokretanje disciplinskih postupaka. O pravima zaposlenih u takvim situacijama detaljnije smo pisali u tekstu: Upozorenje pred otkaz ugovora o radu: koja su prava zaposlenog i kako odgovoriti?
Rok zastarelosti
Potraživanja iz radnog odnosa zastarevaju u roku od tri godine.
To znači da zaposleni ne bi trebalo da godinama čeka obećanja poslodavca.
Jedna od najčešćih grešaka zaposlenih jeste upravo čekanje.
Mnogi zaposleni smatraju da će se problem rešiti sam od sebe.
Kada konačno odluče da pokrenu postupak, pojedina potraživanja mogu biti zastarela.
Da li zaposleni ima pravo na kamatu?
Da.
Na svaku dospelu zaradu zaposleni ima pravo na zakonsku zateznu kamatu.
Kod dugotrajnih sporova kamata može predstavljati veoma značajan iznos.
U pojedinim slučajevima kamata iznosi desetine ili stotine hiljada dinara.
Šta ako firma ode u stečaj?
Otvaranje stečaja ne znači automatski gubitak prava.
Zaposleni prijavljuju svoja potraživanja u stečajnom postupku.
Potraživanja zaposlenih imaju poseban značaj u stečajnim postupcima.
Zbog toga je veoma važno pratiti rokove i pravovremeno reagovati.
Rad na crno i neisplaćena zarada
Veliki broj građana u Srbiji radi bez zaključenog ugovora o radu, bez prijave na obavezno socijalno osiguranje i bez bilo kakve pisane dokumentacije. Upravo zbog toga mnogi zaposleni pogrešno smatraju da nemaju nikakva prava ukoliko im poslodavac ne isplati zaradu.
Međutim, činjenica da zaposleni nije potpisao ugovor o radu ne znači da radni odnos nije zasnovan.
Članom 32. Zakona o radu propisano je: Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Drugim rečima, ukoliko zaposleni započne sa radom, a poslodavac sa njim ne zaključi ugovor o radu, zakon štiti zaposlenog i smatra da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
U praksi se veoma često dešava da poslodavci zaposlenima obećavaju da će ugovor biti zaključen naknadno, da će prijava uslediti za nekoliko meseci ili da će se zarada isplaćivati „na ruke“. Problemi nastaju kada poslodavac prestane da isplaćuje zaradu ili kada zaposleni dobije otkaz, nakon čega sazna da nikada nije bio prijavljen.
Međutim, takvi zaposleni nisu bez pravne zaštite.
Postojanje radnog odnosa može se dokazivati različitim dokaznim sredstvima, kao što su:
- elektronska komunikacija,
- poruke i elektronska pošta,
- fotografije i video snimci,
- evidencije rada,
- nalozi poslodavca,
- svedočenja kolega i drugih zaposlenih,
- druge okolnosti koje potvrđuju da je zaposleni faktički radio za poslodavca.
Sudska praksa dosledno prihvata različite vrste dokaza kada je potrebno utvrditi da je određeno lice faktički obavljalo poslove za poslodavca.
Zbog toga činjenica da zaposleni nije imao zaključen ugovor o radu ne znači da nema pravo na isplatu zarade. Naprotiv, ukoliko uspe da dokaže da je radio za poslodavca, može ostvariti pravo na neisplaćenu zaradu, kao i druga prava iz radnog odnosa.
Najčešće greške zaposlenih
1. Čekaju predugo.
2. Veruju usmenim obećanjima.
3. Ne čuvaju dokumentaciju.
4. Daju otkaz bez konsultacije.
5. Ne proveravaju doprinose.
6. Ne traže pravnu pomoć.
Kada angažovati advokata?
Advokata je preporučljivo angažovati:
- kada plata kasni više meseci,
- kada postoji veći dug,
- kada poslodavac odbija komunikaciju,
- kada postoji sporno obračunavanje zarade,
- pre podnošenja tužbe.
Pravovremena pravna pomoć često može značajno povećati šanse za uspeh.
Zaključak
Neisplaćena zarada predstavlja ozbiljno kršenje prava zaposlenog. Poslodavac nema pravo da teret svog poslovanja prebaci na zaposlene niti da proizvoljno odlaže isplatu zarade.
Ukoliko Vam plata nije isplaćena, važno je da reagujete na vreme, sačuvate dokumentaciju i preduzmete odgovarajuće pravne korake.
Pravovremena reakcija može značajno povećati šanse za uspešnu naplatu potraživanja.
Ukoliko Vam pored neisplaćene zarade preti i prestanak radnog odnosa, preporučujemo da se upoznate i sa pravima zaposlenih u slučaju otkaza, o čemu smo detaljnije pisali u tekstu: Otkaz ugovora o radu.
Česta pitanja
Koliko traje spor za neisplaćenu zaradu?
Zavisi od opterećenosti suda, ali radni sporovi imaju hitan karakter.
Da li mogu da tužim bivšeg poslodavca?
Da, ukoliko potraživanje nije zasterelo.
Da li imam pravo na kamatu?
Da.
Da li mogu da tužim ako nisam imao ugovor?
U određenim situacijama da.
Da li mogu tražiti doprinose?
Da.
