Nezakonit otkaz ugovora o radu: kada poslodavac nema pravo da Vas otpusti

Nezakonit otkaz ugovora o radu je mnogo češći nego što ljudi misle

Veliki broj zaposlenih u Srbiji dobije otkaz i automatski pretpostavi da firma ima pravo da uradi šta želi.

U praksi to često nije tačno.

Ljudi uglavnom veruju da je dovoljno da poslodavac napiše nekoliko rečenica u rešenju o otkazu i da je time cela priča završena. Međutim, Zakon o radu veoma jasno propisuje ne samo razloge zbog kojih zaposleni može dobiti otkaz, već i proceduru koju poslodavac mora da poštuje.

Upravo zbog toga veliki broj otkaza kasnije bude proglašen nezakonitim.

Problem je što zaposleni to najčešće saznaju prekasno.

Vrlo često se dešava da zaposleni:

• potpiše dokumentaciju bez pravnog saveta,
• poveruje obećanjima poslodavca,
• propusti zakonske rokove,
• ili jednostavno ne zna da ima pravo na zaštitu.

Ako ste dobili otkaz i imate osećaj da nešto nije urađeno kako treba, postoji velika verovatnoća da taj osećaj nije bez razloga.

Kada otkaz ugovora o radu može biti nezakonit

Nezakonit otkaz postoji kada poslodavac zaposlenom otkaže ugovor o radu suprotno Zakonu o radu ili bez poštovanja propisane procedure.

U praksi sudovi ne gledaju samo da li je poslodavac formalno napisao razlog za otkaz.

Sudovi analiziraju:

• da li razlog zaista postoji,
• da li postoje dokazi,
• da li je procedura sprovedena zakonito,
• da li je zaposleni imao mogućnost da se izjasni,
• kao i kompletno ponašanje poslodavca tokom postupka.

Drugim rečima, nije dovoljno da razlog za otkaz postoji samo „na papiru”.

Poslodavac mora biti u stanju da zakonitost svoje odluke dokaže i pred sudom.

Greške zbog kojih poslodavci najčešće izgube radni spor

U praksi se određene greške pojavljuju iznova.

Jedna od najčešćih jeste sprovođenje procedure samo formalno.

Na papiru postoji upozorenje zaposlenom, postoji rešenje, postoji dokumentacija, ali kada se predmet detaljno pogleda vidi se da:

• upozorenje nema konkretne činjenice,
• zaposleni nije imao realnu mogućnost odbrane,
• ne postoje ozbiljni dokazi,
• ili je odluka o otkazu praktično doneta unapred.

Sudovi upravo ovakve situacije veoma detaljno analiziraju.

Poseban problem predstavljaju generička obrazloženja koja poslodavci često koriste u rešenjima o otkazu. U velikom broju slučajeva iz samog rešenja nije jasno šta je zaposleni navodno uradio, kada se to dogodilo i na osnovu kojih dokaza poslodavac tvrdi da postoji razlog za otkaz.

Upravo zbog takvih proceduralnih propusta poslodavci veoma često izgube spor.

Tehnološki višak i zloupotrebe u praksi

Tehnološki višak je jedna od najčešćih tema u radnim sporovima.

U teoriji, tehnološki višak postoji kada poslodavac zaista ima potrebu da smanji broj zaposlenih zbog organizacionih ili ekonomskih promena.

Međutim, praksa često izgleda drugačije.

Vrlo često se dešava da firma:

• formalno ukine radno mesto,
• promeni naziv pozicije,
• a zatim zaposli drugo lice koje obavlja praktično isti posao.

Poslodavci često misle da je dovoljno promeniti naziv radnog mesta kako bi otkaz izgledao zakonito.

Sudovi ne gledaju samo naziv pozicije.

Sudovi gledaju šta se stvarno dešava u firmi i koje poslove zaposleni realno obavlja.

Upravo zbog toga veliki broj sporova nastane zbog zloupotrebe tehnološkog viška.

Sporazumni raskid je često najveća greška zaposlenih

Jedna od najčešćih situacija u praksi jeste potpisivanje sporazumnog raskida bez prethodnog pravnog saveta.

Zaposleni često veruju da je to samo formalnost. Nije.

Potpisivanjem sporazumnog raskida zaposleni u velikom broju slučajeva značajno otežava mogućnost da kasnije osporava prestanak radnog odnosa.

Problem je što ljudi uglavnom potpisuju dokument pod pritiskom.

U praksi se veoma često koriste rečenice poput:

• „To je bolje za tebe”
• „Ovako ćemo se razići ljudski”
• „Ako ne potpišeš svakako ćemo te otpustiti”

Ljudi tada uglavnom žele da situacija što pre prođe i ne razmišljaju o posledicama.

Tek kasnije shvate šta su izgubili.

Otkaz tokom bolovanja ili trudnoće

Posebno osetljive situacije odnose se na zaposlene koji su na bolovanju, trudnice i zaposlene koje koriste porodiljsko odsustvo.

Iako zakon pruža posebnu zaštitu, u praksi se i dalje pojavljuju pokušaji da se radni odnos prekine kroz:

• reorganizaciju,
• tehnološki višak,
• disciplinski postupak,
• ili druge formalne razloge.

U ovakvim situacijama sudovi posebno analiziraju:

• vreme donošenja odluke,
• ponašanje poslodavca,
• stvarni razlog otkaza,
• kao i eventualnu zloupotrebu prava.

Vrlo često formalni razlog bude samo pokušaj da se prikrije pravi motiv za otkaz.

Šta zaposleni treba odmah da uradi nakon otkaza

Najveća greška zaposlenih jeste čekanje.

Ljudi često pokušavaju da „smire situaciju”, veruju obećanjima firme ili misle da nemaju nikakva prava.

Tek kasnije saznaju da postoje zakonski rokovi za zaštitu prava pred sudom.

Zbog toga je veoma važno odmah sačuvati kompletnu dokumentaciju:

• ugovor o radu,
• rešenje o otkazu,
• upozorenja,
• mejlove,
• poruke,
• internu komunikaciju,
• kao i sve druge dokumente koji mogu biti značajni u postupku.

Vrlo često upravo detalj koji zaposleni smatra nevažnim kasnije postane ključni dokaz pred sudom.

Da li zaposleni može da tuži poslodavca

Da.

Ukoliko postoji nezakonit otkaz ugovora o radu, zaposleni može pokrenuti sudski postupak protiv poslodavca.

U zavisnosti od konkretnog slučaja moguće je tražiti:

• poništaj rešenja o otkazu,
• vraćanje na posao,
• naknadu štete,
• uplatu doprinosa,
• kao i isplatu neisplaćenih zarada.

Međutim, svaki slučaj zavisi od konkretne dokumentacije, dokaza i načina na koji je procedura sprovedena.

Upravo zato je pravovremena pravna analiza veoma važna, a posebno angažovanje advokata za radno pravo.

Kada posebno treba proveriti zakonitost otkaza

Posebno treba reagovati ukoliko:

• niste dobili mogućnost da se izjasnite,
• rešenje o otkazu nije jasno obrazloženo,
• proglašeni ste tehnološkim viškom, a drugo lice je ubrzo zaposleno,
• trpeli ste pritisak da potpišete sporazumni raskid,
• otkaz je usledio nakon bolovanja ili konflikta sa poslodavcem,
• poslodavac nema konkretne dokaze za navode iz otkaza.

Upravo u ovakvim situacijama veoma često postoji osnov za pravnu zaštitu.

Često postavljena pitanja – FAQ

Da li poslodavac može da me otpusti bez upozorenja?

Obaveza prethodnog upozorenja zavisi od konkretnog razloga za otkaz. Zakon o radu propisuje upozorenje i pravo zaposlenog na izjašnjenje kod određenih otkaznih razloga, posebno kod povrede radne obaveze, nepoštovanja radne discipline i neostvarivanja rezultata rada.

Da li mogu da tužim poslodavca zbog nezakonitog otkaza?

Da, ukoliko smatrate da otkaz nije sproveden u skladu sa zakonom.

Da li mogu biti vraćen na posao?

Da. U određenim situacijama sud može doneti odluku o vraćanju zaposlenog na rad.

Da li sporazumni raskid znači da ne mogu ništa da uradim?

Zavisi od konkretnih okolnosti i načina na koji je sporazum potpisan.

Koliko traje radni spor?

Trajanje postupka zavisi od konkretnog slučaja i opterećenosti suda.

Kontaktirajte našu advokatsku kancelariju

Ako smatrate da ste dobili nezakonit otkaz ugovora o radu ili želite da proverite da li je poslodavac postupio u skladu sa zakonom, pravovremena pravna analiza može biti veoma važna za zaštitu Vaših prava.

Advokatska kancelarija pruža pravnu pomoć zaposlenima u postupcima koji se odnose na:

• nezakonit otkaz,
• tehnološki višak,
• sporazumni raskid,
• mobing,
• disciplinske postupke,
• i druge sporove iz radnog odnosa.

Ako želite detaljnije da saznate kada zaposleni ili poslodavac mogu dati otkaz, kako izgleda procedura, koja prava ima zaposleni i kada otkaz može biti nezakonit, pročitajte i naš tekst Otkaz ugovora o radu.